Старатељство је облик породично-правне заштите којим држава обезбеђује бригу о деци без родитељског старања, као и пунолетним лицима која из различитих разлога нису у стању да се сама старају о себи и својој имовини.
Одлуку (решење) о стављању под старатељство, постављању старатеља и одређењу обима и садржаја дужности старатеља доноси старатељски орган.
За старатеља се поставља лице које има лична своства и способности потребне за обављање дужности старатеља, а пристало је да буде старатељ, под условом да испуњава све прописане услове из чл.128 Породичног закона. За старатеља се првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије.
Изузетно, под законом тачно одређеним условима, старатељством као обликом породично-правне заштите може се привремено штитити имовина, личност, права и интереси деце без родитељског старања, односно одраслог пословног лица (привремено старатељство).
Орган старатељства је дужан да постави привременог старатеља:
- лицу чије је боравиште непознато, а оно нема законског заступника или пуномоћника
- непознатом сопственику имовине
- лицу чији су интереси у супротности са интересима његовог заступника, односно лицима која имају супротне интересе а истог законског заступника (колизијски старатељ)
- страном држављанину који се налази или има имовину на територији Републике Србије
- лицу које захтева да му буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдани разлог.