Деца и младе особе (до навршене 26. године живота) су корисници услуга када им је услед породичних и других животних околности угрожено здравље, безбедност и развој, а нарочито:
- Ако су без родитељског старања или у ризику од губитка родитељског старања;
- Ако њихов родитељ, старатељ или друго лице није у стању да се о њему стара без подршке система социјалне заштите, услед здравствених разлога, менталног обољења, интелектуалних тешкоћа или неповољних социо-економских околности;
- Ако имају сметње у развоју (телесне, интелекуталне, менталне, сензорне, говорно-језичке, социо-емоционалне, вишеструке), а његове потребе за негом и материјалном сигурношћу превазилазе могућности породице;
- Ако је у сукобу са родитељима, старатељем и заједницом и ако својим понашањем угрожава себе и околину;
- Ако се суочава са тешкоћама због злоупотребе алкохола, дрога и других опојних средстава;
- Ако постоји опасност да ће постати жртва или ако јесте жртва злостављања, занемаривања, насиља и експлоатације;
- Ако је жртва трговине људима;
- Ако је страни држављанин односно лице без држављанства, без пратње;
- Ако се његови родитељи споре око вршења родитељског права;
- Ако има друге потребе за коришћењем социјалне заштите;
Пунолетна лица– од навршених 26 до навршених 65 година – одрасли и лица старија од 65 година су корисници социјалне заштите када је њихово стање, безбедност и продуктиван живот у друштву угрожен услед старости, инвалидитета, болести, породичних и других животних околности, а нарочито:
- ако има телесне, интелектуалне, сензорне или менталне тешкоће или тешкоће у комуникацији, и када се, услед друштвених или других препрека, сусреће с функционалним ограничењима у једној или више области живота;
- ако постоји опасност да ће постати жртва или ако јесте жртва самозанемаривања,
- занемаривања, злостављања, експлоатације и насиља у породици;
- ако се суочава с тешкоћама због поремећених односа у породици, зависности од алкохола,
- дрога или других опојних средстава или због других облика друштвено неприхватљивог понашања и других узрока;
- ако је жртва трговине људима;
- ако је страни држављанин и лице без држављанства у потреби за социјалном заштитом;
- ако има потребе за домским смештајем и друге потребе за коришћењем социјалне заштите.
Породица
Насиље у породици је понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.
Насиље у породици појављује се у различитим облицима и укључује физичко насиље,
сексуално насиље, психичко насиље и економско насиље.
- Физичко насиље укључује батињање, ударање по глави и телу, чупање косе, повреде оштрим и тупим предметима, шутирање, дављење, бацање на зид или под, наношење опекотина, итд.
- Сексуално насиље подразумева сваку повреду полне слободе и полног морала, сваки вид деградирања и понижавања на сексуалној основи, »класично« силовање, сваки вид присиљавања на сексуални однос.
- Психичко насиље се односи на застрашивање, константно критиковање, потцењивање, емоционалне претње и оптужбе, емоционално уцењивање, стварање конфузије и несигурности код жртве, посесивно понашање, постављање нереалних и неостваривих очекивања у односу на жртву, вербално злостављање, излагање жртве притиску, испољавање злостављачког ауторитета, непоштовање жртве, злоупотреба поверења, неиспуњавање обећања, емотивна резервисаност, минимизирање, порицање и пребацивање кривице за насиље, изолација, узнемиравање и малтретирање.
- Економско насиље подразумева насилно одузимање новца и вредних ствари, контролисање зараде и примања, трошење новца искључиво за задовољење сопствених потреба, неиспуњавање обавезе издржавања необезбеђених чланова породице, забрана члану породице да располаже сопственим, односно заједничким приходима, забрана члану породице да се запосли и оствари сопствене приходе, одузимање средстава рада, наметање обавезе сталног подношења детаљних извештаја о трошењу новца и др.
НОРМАТИВНИ ОКВИР:
- Устав РС (2006)
- Кривични законик РС
- Закон о кривичном поступку
- Породични закон РС
- Закон о равноправности полова
Ратифковани међународни документи (УН/Савет Европе) - Националне стратегије
- Општи грански протоколи (11)
- Локални споразуми
- Закон о спречавању насиља у породици (2016.-Примена од 01.06.2017.год.)
Порoдични закон Републике Србије
Члан 197
Насиље у породици је понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.
Члан 198
- Против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или више мера заштите од насиља у породици, којом се привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим чламом породице.
- Мере заштите од насиља у породици су:
- Издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
- Издавање налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине или закупа непокретности;
- Забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености;
- Забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице;
- Забрана даљег узнемиравања члана породице;
- Мера заштите од насиља у породици може трајати највише годину дана.
Мера заштите од насиља у породици може се продужити све док не престану разлози због којих је донета.
Кривични законик Републике Србије
Члан 194
- Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобразном понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање чланова своје породице, казниће се законом од три месеца до три године.
- Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружије, опасно оруђе или друго средство погодно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
- Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или нарушавање здравља или су учињена према малолетмом лицу, учинилац ће се казнити затвором од три до пет година.
- Ако је услед дела из ст. 1. 2. и 3. овог члана наступила смрт члана породице, учинилац ће се казнити казном затвора од три до пет година.
- Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
Закон о спречавању насиља у породици
Члан 3
Спречавање насиља у породици састоји се од скупа мера којима се открива да ли прети непосредна опасност од насиља у породици и скупа мера које се примењују када је непосредна опасност откривена.
Непосредна опасност од насиља у породици постоји када из понашања могућег учиниоца и других околности произлази да је он спреман да у времену које непосредно предстоји по први пут учини или понови насиље у породици.
Насиље у породици, у смислу овог закона, јесте акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.
Члан 4
Овај закон примењује се и на сарадњу у спречавању насиља у породици у кривичним поступцима за кривична дела:
- прогањање (члан 138а Кривичног законика);
- силовање (члан 178. Кривичног законика);
- обљуба над немоћним лицем (члан 179. Кривичног законика);
- обљуба над дететом (члан 180. Кривичног законика);
- обљуба злоупотребом положаја (члан 181. Кривичног законика);
- недозвољене полне радње (члан 182. Кривичног законика);
- полно узнемиравање (члан 182а Кривичног законика);
- подвођење и омогућавање вршења полног односа (члан 183. Кривичног законика);
- посредовање у вршењу проституције (члан 184. Кривичног законика);
- приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетних лица за порнографију (члан 185. Кривичног законика);
- навођење детета на присуствовање полним радњама (члан 185а Кривичног законика);
- запуштање и злостављање малолетног лица (члан 193. Кривичног законика);
- насиље у породици (члан 194. Кривичног законика);
- недавање издржавања (члан 195. Кривичног законика);
- кршење породичних обавеза (члан 196. Кривичног законика);
- родоскврнуће (члан 197. Кривичног законика);
- трговина људима (члан 388. Кривичног законика);
- друга кривична дела, ако је кривично дело последица насиља у породици.
Подношење пријаве за насиље у породици
Пријаве сумњи на насиље у породици подносе се Полицијској управи Крагујевац сваким даном, током 24 часа на телефон: 378-035 или на број 192, писаним поднеском, усмено на записник. Приликом пријаве насиља треба навести: име и презиме жртве, име и презиме насилника, адресу где се насиље дешава.
Након примања позива/пријављивања насиља и изласка на терен, надлежни полицијски службеник у року од 24 сата доставља сва доступна обавештења о насиљу у породици или непосредној опасности од њега и процену ризика основном јавном тужиоцу на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште жртве и центру за социјални рад,
Пријаве сумњи на насиље у породици према женама, другим одраслим и старијим особама подносе се и Центру за социјални рад, у Пријемној канцеларији радним даном (од понедељка до петка ) од 7 до 15 часова, и то:
- писаним поднеском;
- усмено о чему се сачињава службена белешка;
- телефоном на број: 332-627 локал 102;
- на е- маил адресу : kragujevac.csr@minrzs.gov.rs;
Здравствене установе, школе, обданишта, невладине организације и друге организације и органи подносе пријаве за заменаривање /злостављање деце Центру за социјални рад у писаној форми.
О пријавама сумњи на насиље примљеним ван радног времена Центра, Полицијска управа Крагујевац у ситуацијама високог ризика по безбедност детета/жене или друге особе обавестити дежурног радника Центра, како би се извршила процена потребе за предузимањем мера неодложне интервенције.
Надлежни полицијски службеник, након процене ризика од непосредне опасности од насиља у породици, може изрећи наређење о хитној мери,што значи да може наредити да се у наредних 48 сати:
- учинилац насиља привремено удаљи из стана/куће,
- да му се привремено забрањује да контактира жртву и да јој прилази
Поступање јавног тужиоца
Члан 18
После пријема обавештења, процене ризика и наређења, основни јавни тужилац проучава обавештења и вреднује процену ризика надлежног полицијског службеника.
Ако после тога установи непосредну опасност од насиља у породици, дужан је да суду поднесе предлог да се хитна мера продужи, у року од 24 часа од часа уручења наређења лицу коме је изречена хитна мера.
Уз предлог, основни јавни тужилац доставља суду и процену ризика надлежног полицијског службеника, своје вредновање његове процене ризика и друге доказе који указују на непосредну опасност од насиља у породици.
Група за координацију и сарадњу
Члан 25
На подручју сваког основног јавног тужилаштва образује се група за координацију и сарадњу.
Она разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.
Групу за координацију и сарадњу чине представници основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, са подручја за које се група образује.
Индивидуални план заштите и подршке жртви
Члан 31
По пријему процене ризика којом је установљена непосредна опасност од насиља у породици, група за координацију и сарадњу израђује индивидуални план заштите и подршке жртви, који садржи целовите и делотворне мере заштите и подршке жртви, али и другим члановима породице којима је подршка потребна.
У изради индивидуалног плана заштите и подршке жртви учествује и жртва, ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање.
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ:
- Полиција-192
- Хитна медицинска помоћ-194
- Прихватилиште за жртве насиља у породици у Краагујевцу- 034/302-866
- Саветовалиште за брак и породицу у Крагујевцу-034/356-778
- СОС телефон за подршку женама жртвама насиља – 0800 100 007 (од 10х до 20х радним данима)
- СОС телефон: 0800 100 007,Радним данима од 10х до 20х Овај позив и услуга су бесплатни (На СОС телефону као и у индивидуалним консултацијама раде специјално едуковане консултанткиње за рад са женама које су преживеле трауму мушког насиља и имају вишегодишње искуство у овој области.