Психотерапија представља поступак пружања психолошке помоћи клијентима заснован на одређеној теорији и техникама које су углавном повезане са одговарајућим психолошким правцма и школама. Психотерапијски рад започиње иницијативом клијената, пре свега њиховом одлуком и самоиницијативним обраћањем за пружањем одређене врсте психотерапијске помоћи. Важно је да се испоштују принципи добровољности и слободног одлучивања односно сарадње.
Од личне мотивације и спремности клијената за укључивањем у психотерапијски процес у великој мери зависи и исход психтерапије.
У Саветовалишту се примењује породична системска терапија, али и друге психотерапијске оријентације: трансакциона анализа… Примењује се индивидуални рад, рад са паровима, породицом и групни рад.
Најчешћи проблеми са којима се клијенти обраћају Саветовалишту за брак и породицу на психотерапију:
- Проблеми у партнерском односу (различите врсте брачних криза, проблеми у партнерској комуникацији/престанак партнерске комуникације, проблеми изванбрачних веза)
- Предразводна проблематика (клијенти који се обраћају у фази када се још није започео поступак развода и када се најчешће преиспитује одлука о разводу, или је потребна подршка у прихватању одлуке, припреми за раздвајање и сл)
- Проблеми у родитељској релацији (углавном присутна немогућност родитељског усаглашавања у васпитању)
- Проблеми у понашању деце и младих (агресивно понашање, проблеми у школи,..);
- Насиље у породици
- Лични развојни проблеми
Породична системска терапија
Породична системска терапија је психотерапијски приступ усмерен на промену односа унутар породице као и других интерперсоналних система у циљу отклањања проблема који ометају функционисање породице и њених чланова.
Породична терапија је усмерена на очувању и унапређивању породичног живота заснива се на добровољности и личној мотивацији клијента. Фокус терапијског процеса је на породичним снагама и породична криза се користи као прилика за учење, мењање и њено превазилажење.